Jedanaest dana kada Cirih živi kroz film

Svake jeseni prostor oko Sechseläutenplatza promeni se gotovo preko noći. Pojave se festivalske oznake, ispred bioskopa se stvaraju redovi, po gradu se sve češće čuju razgovori o filmovima koje još niko nije stigao da pogleda, a ljudi koji se inače možda nikada ne bi sreli završe u istoj sali jer su izabrali isti naslov iz programa. Zurich Film Festival ove godine počinje 24. septembra i traje do 4. oktobra, a meni je tih jedanaest dana već godinama jedan od najzanimljivijih perioda kulturne jeseni u Cirihu.

Film gledam iz dve perspektive. Kao publika i dalje želim ono isto što sam želela kada sam prvi put zavolela bioskop: da se svetla ugase i da me priča odvede negde gde nisam planirala da idem. Kroz posao filmske distribucije, međutim, naučila sam koliko ljudi, odluka, rokova, titlova, materijala, pregovora i malih problema stoji iza trenutka kada film konačno stigne pred publiku. Zbog toga na festivalima često gledam i ono što se dešava oko filma. Ko ga predstavlja, kako publika reaguje, kakva pitanja postavlja autoru i zašto neki mali film bez velike kampanje odjednom postane naslov o kojem svi govore.

ZFF je zanimljiv upravo zato što uspeva da spoji veliki filmski svet sa vrlo neposrednim iskustvom publike. U programu je više od sto filmova, uz razgovore, masterclass susrete i događaje sa ljudima iz filmske industrije. Nekada u Cirih dođu velika imena koja privuku publiku crvenog tepiha i fotografe, ali meni su često još zanimljiviji razgovori sa rediteljima i glumcima čiji film upravo gledamo prvi put. Kada posle projekcije autor stane pred publiku i objasni kako je nastala jedna scena, film se na neki način nastavi i posle odjavne špice.

Posebno ću ove godine pratiti filmove iz Srbije i regiona. Naša kinematografija često mnogo bolje putuje kroz festivale nego što publika kod kuće ima priliku da vidi. Filmovi sa Balkana u međunarodnom festivalskom programu dobijaju drugačiji kontekst: nalaze se pored filmova iz Japana, Francuske, Argentine ili SAD-a i odjednom vidimo koje su priče zaista lokalne, a koje su mnogo univerzalnije nego što smo mislili.

Kompletan program ZFF-a za 2026. objavljen je 9. septembra, a karte su u prodaji od 14. septembra. Konkretne balkanske naslove iz ovogodišnje selekcije izdvojila je naša Lenka na kraju ovog teksta. Ne želim da preporučujem naslov samo zato što dolazi iz našeg regiona; mnogo mi je zanimljivije da pronađem film koji bih preporučila prijatelju bez obzira na zastavu pored imena reditelja.

ZFF je dobar povod i da decu odvedemo u bioskop malo drugačije nego inače. ZFF for Kids namenjen je mlađoj publici i ideja mi se veoma dopada jer dete kroz festival može da otkrije film koji možda nikada ne bi stigao u redovnu bioskopsku distribuciju. Još mi je lepše što festival kroz Kids Studio tokom godine uključuje decu i u pravljenje sopstvenih filmova. Kada dete shvati da film nije samo nešto što se gleda, već nešto što nastaje od ideje, kamere, zvuka, glume i montaže, bioskop dobije sasvim novu dimenziju.

Roditeljima bih zato preporučila da ne biraju samo prema poznatom naslovu. Pogledajte uzrast, temu i jezik projekcije, a onda zajedno sa detetom izaberite nešto što inače ne biste gledali. Festivalski film može da bude divan početak razgovora posle bioskopa, posebno kada priča dolazi iz zemlje i kulture o kojoj dete malo zna.

Meni je kod filmskih festivala oduvek bilo najlepše upravo to malo pomeranje granica ukusa. U redovnom bioskopskom programu često biramo ono za šta već pretpostavljamo da će nam se dopasti. Festival nas navede da kupimo kartu za naslov o kojem znamo samo nekoliko rečenica. Nekada pogrešimo, a nekada upravo taj film ostane najlepše iznenađenje godine.

Ako ste u Cirihu između 24. septembra i 4. oktobra, napravite sebi makar jedno festivalsko veče. Dođite malo ranije, pogledajte atmosferu oko Sechseläutenplatza, izaberite film koji vam nije sasvim siguran izbor i ostanite na razgovoru sa autorima ako ga bude. Filmovi su, kao i pozorište, najlepši kada se posle njih nastavi razgovor.

— Evica